Skip to main content Skip to search

Archives for Blog

31.3.2013. počinje (dugo očekivana) primena Zakon o izmirenju obaveza

Od 31.03.2013. godine počinje primena Zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalim transkacijama. Cilj ovog zakona je da se prekine lanaca stalno rastućih dugovanja koja nastaju u komercijalnim transkacijama, kao i zloupotrebe kojima su izloženi privredni subjekti slabije snage.

Gotovo da nema manjeg privrednika/preduzetnika koji ne trpi ucene od strane velikih trgovinskih lanaca u pogledu stalnog produžavanja rokova u naplati sopstvenih potraživanja od trgovinskog lanca. Hroničan nedostatak novčanih sredstava, odnosno zakasnela naplata potraživanja najčešće znači i kraj poslovanja za male privredne subjekte. Upravo zbog ovoga, usvojen je zakon (15.12.2012) koji bi trebalo da napravi red u izmirenju obaveza, odnosno naplati potraživanja u razumnom roku.

Rokovi za izmirenje obaveza

Zakonom je propisano da se kao rok izmirenja novčanih obaveza ne može predvideti rok duži od 60, a izuzetno od 90 dana (od završetka konkretne poslovne aktivnosti). Na primer, ako ste ugovorili prodaju robe, smatra se da momentom prelaska robe u vlasništvo kupca (izdavanje otpremnice i fakture) počinje da teče rok za izmirenje obaveze.

Zakon dozvoljava probijanje roka od 60 dana, na još 30 dana, ali u tom slučaju postoje određena ograničenja. Tako, recimo, predviđeno je da, ukoliko se produži rok sa 60 na 90 dana, onda se najmanje 50% obaveze mora izmiriti do 60 dana, a ostatak do ugovorenog roka. Takođe, ukoliko se ugovori rok za plaćanje duži od 60 dana (što zakon dozvoljava), dužnik (tj. primalac robe/usluge) mora obezbediti bankarsku garanciju ili avaliranu menicu od strane banke kao oblik obezbeđenja koja se mora realizovati najkasnije u roku od 90 dana od dana nastanka obaveze. Odredbe ugovora između pravnih subjekata koje nisu u skladu sa ovim zakonom ne važe, odnosno prestaju da važe od 31.03.2013. godine (ujedno, svi ugovori trebalo je da se usklade sa odredbama ovog zakona najkasnije do 31.3.2013. godine).

Ukoliko privredni subjekt posluje sa javnim sektorom, u tom slučaju rok za izmirenje novčanih obaveza ne može biti duži od 45 dana (u slučajevima kada je javni sektor dužnik).

Hitnost postupanja

Sudski postupci koji se budu vodili za izvršenje novčanih obaveza (koje su definisane ovim zakonom), vrše se uz primenu načela hitnosti postupanja.

Kazne i izuzimanje od primene zakona

Naknada koju poverilac ima pravo da zahteva od dužnika, u slučaju da dužnik nije izmirio svoje obaveze u zakonom predviđenom roku, iznosi 20.000 dinara, kao i sve druge naknade koje pripadaju po drugim zakonima (kamata i, eventulano, troškovi po sudskim sprovoima). Takođe, naglašavamo da je ovim zakonom propisana obaveza (ne dobrovoljnost) računanja zateznih kamata na iznos duga koji dužnik nije izmirio u rokovima propisanim zakonom.

Pravno lice koje ne ispoštuje rokove propisane ovim zakonom kazniće se od 100.000 do 200.000, a preduzetnik kaznom od 10.000 do 50.000 dinara. Takođe, odgovorno lice u pravnom licu kazniće se po istom osnovu kaznom od 5.000 do 150.000 dinara.

Oslobađanja od postavljenih rokova su vrlo rigidna i odnose se, jednim delom, na poljoprivredna gazdinstva i Republički fond zdravstvene zaštite.

 

Read more

Podnošenje poreske prijave za porez na imovinu

Podsećamo sva pravna lica (AD, DOO, preduzetnike, zadruge, udruženja građana, sportska udruženja i druga pravna lica) koja imaju u vlasništvu poslovne objekte i/ili zemljište da su u obavezi najkasnije do ponedeljka 1. aprila 2013. godine da podnesu poresku prijavu na obrascu PPI-1 (link) kako bi Uprava javnih prihoda mogla da obračun porez.

Ovo je zakonska obaveza propisana Zakono o porezu na imovinu. Poreska stopa se kreće oko 0,4% od procenjene tržišne vrednosti nekretnine ukoliko se ta vrednost značajno razlikuje od vrednosti iskazane u poreskoj prijavi. Takođe, podsećamo da se uprave javnih prihoda, najčešće, nalaze u zgradi sedišta opštine.

NAPOMENA: obratite pažnju svi vi koji imate ugovor o zakupu da slučajno niste preuzeli obavezu od zakupodavca (vlasnika) da vi, kao zakupac, podnosite poresku prijavu i vršite plaćanje u ime zakupodavca (vlasnika)!

Read more

Saveti pri uzimanju kredita – koliko razumete uslove na osnovu kojih ste se zadužili?

Nominalna KS, referentna KS, realna KS, valutna klauzula, EURIBOR, LIBOR, osiguranje kredita… Ovo su samo neki od pojmova koji se najčešće pojavljuju kako u ponudama, tako i u samim ugovorima o uzimanju kredita. No, pravo pitanje je – da li znate koliko vas košta kredit koji ste uzeli? Tačno je da, nakon što potpišete ugovor (ili malo pre potpisivanja), dobijete plan otplate, bilo da je prikazan u dinarima ili u evrima (ili za one nesrećnije u CHF), ali ostaje pitanje – da li ste sigurni da ste preuzeli na sebe obaveze koje ste razumeli pre nego što ste platili prvu ratu?

Marketing “zablude potrošača” je najlakše sprovesti upravo u bankarskim kampanjama ponude kredita koji se prikazuju kao jeftin oblik (re)finansiranja. U ovom blogu ponudićemo, gledano sa stručne strane, nekoliko saveta koji mogu koristiti onima koji uzimaju bankarske kredite, a nemaju dovoljan nivo znanja da bi razumeli u celosti bankarske ponude.

Kada se odlučite da uzmete kredit, treba da imate na umu sledeće:

a) Osnovno pravilo pri uzimanju kredita, jeste valuta zaduženja. Ovo je posebno bitno ako isti uzimate na period duži od godinu dana. Ako primate platu u dinarima, onda bi svakako trebalo da uzmete i krediti koji će biti u dinarima, a nikako sa valutnom klauzulom u EUR (CHF – ni pod razno!);

b) Visinu ugovorene rate, odnosno period otplate prilagodite vašoj finansijskoj snazi, vodeći računa o nameni kredita. Ukoliko ste kredit uzeli za kupovinu automobila, opreme ili nekog drugog dobra koje postepeno gubi vrednost i koje se može prodati na tržištu po ceni koja bi vam omogućila prevremeno vraćanje kredita ili realno smanjenje rate, onda možete izabrati kraći period otplate, odnosno veći iznos mesečne rate, ali time i jeftinije finansiranje. No, ukoliko uzimate potrošački kredit koji nameravate utrošiti za sređivanje stan ili bilo koji drugi oblik potrošnje koja se ne može tako lako povratiti prodajom na tržištu, onda birajte ratu koja će biti od 20% do 25% vaših realnih neto primanja;

c) Pregovarajte sa bankama – nemojte uzimati zdravo za gotovo to što su vam dostavili u ponudi. Iskustvo pokazuje da banke idu logikom APP – ako prođe prođe. Naime, predmet pregovora može da bude gotovo pa svaka stavka kredita, od visine kamatne stope, visine ili samog uzimanja osiguranja kredita, pa do naknade obrade kreditnog zahteva. Gotovo kao i na pijaci;

d) Uporedite ponude iz najmanje četiri banke. I to na sledeći način: napravite zahtev koji će sadržati podatke o visini potrebnog kredita, valuti zaduženja i tačnim periodom na koji želite da uzmete kredit. Nakon što te podatke prosledite izabranim bankama, tražite od banaka da vam proslede sledeće informacije: visinu mesečne rate, sve naknade koje treba da platite da biste dobili kredit i posebne klauzule ukoliko postoje (mere obezbeđenja: tipa, troškovi procene vrednosti nekretnina i stavljanja pod hipoteku). Nakon što dobijete ove informacije, onda ćete lako izračuti koja banka nudi najpovoljniju ponudu, i to ćete utvrditi kada uporedite Stvarne troškove kredita po svakoj banci. Stvarni troškovi kredita se dobiju po sledećoj formuli: [(broj rata x mesečni iznos rate) + (troškovi obrade) + (osiguranje) + (sve ostale naknade)] – (nominalni iznos kredita koji dobijate) = Stvarni trošak koji plaćate banci;

e) Da biste izbegli bankarske “krivine”, insistirajte na fiksnoj rati tokom celog perioda otplate kredita (tražite da se izbace klauzule koje govore o promenama Belibora, Euribora). Ovo je posebno moguće u kreditima koji se odobravaju u dinarima;

f) Nemojte da se zalećete za namenske kredite, tipa: za kupovinu bele tehnike, automobila, opremanje stana, pokretanje biznisa i slično. Neretko se dešava da su ti krediti (indirektno) skuplji od, recimo, keš kredita, ili su približno iste cene, ali su mere obezbeđenja značajno jefitnije i manje komplikovane kod keš kredita, nego kod nekih namenskih kredita. Primer takvih kredita su, recimo, namenski krediti za sređivanje stana, gde banka nudi namenski kredit tako što plaća direktno (umesto vas) preduzeću koje se bavi preduzimačkim radovima, a čije su usluge neretko skuplje od usluga preduzeća/preduzetnika koje možete da nađete na tržištu. Slično je i kod kupovine automobila;

Ukoliko imate dodatnih pitanja ili bi vam mi mogli pomoći, možete nam proslediti mejl na office@adviser.rs ili nas kontaktirati.

Read more

Bilten 2/2013

Objavljeno je drugo izdanje

Biltena naše agencije koji možete preuzeti na našem sajtu.

U ovom broju biltena obradili smo neka od pitanja iz Zakona o sportu, kao i prihode po osnovu donacija i sponzorstava.

Bilten možete preuzeti na sledećem linku

Read more

NBS povećala RKS – šta to znači za potrošače?

Narodna banka Srbije je 5.2.2013. godine povećala referentnu kamatanu stopu (RKS) na 11,75%, što je povećanje od
0,25 procentna poena. Ovo povećanje predstavlja nastavak trenda započetog od početka prošle godine kada je NBS gotovo redovno povećavala RKS za 0,25 procentnih poena. Suština ove kamatne stope jeste da ona predstavlja osnovu pri formiranju cene (kamate) dinarskih kredita. Podizanjem RKS, NBS utiče na poskupljenje dinarskih kredita, a sve sa ciljem smanjenje ponude dinara na tržištu čime se, delom, brani devizni kurs.

Read more

Bilten 1/2013

Objavljeno je prvo izdanje Biltena naše agencije koji možete preuzeti na našem sajtu. Bilten će biti besplatan i dostupan svim našim klijetinam i posetiocima sajta.

Cilj objavljivanja biltena je da se na taj način pojasne propisi kojima se uređuje finansijski, računovodstveni i poreski aspekt poslovanja privrednih subjekata i udruženja, a koji su često jako teški za razumevanje onima koji se ne bave poslovima iz oblasti finansija, računovodstva i poreza.

Nadamo se da će Bilten ispuniti naša očekivanja, a tome će pomoći i zapažanja i predlozi korisnika.

Bilten možete preuzeti na sledećem linku

Read more

Predaja završnog računa za 2012. godinu

Predaja završnog računa za 2012. godinu ne razlikuje se značajno od načina na koji je to urađeno za završni račun za 2011. godinu. Agencija za privredne registre omogućila je predaju završnog računa putem svoje aplikacije, ali i dalje važi obaveza da se obrasci predaju i putem pošte. Krajnji rok za predaju obrazaca je 28.2.2013. godine. Takođe, napominjemo i da je krajnji rok za predaju poreskog bilansa pomeren na 11.3.2013. godine (jer10.3.2013. godine pada u nedelju). – Više možete pogledati u delu našeg sajta koji se odnosi na predaju završnog računa.

Read more